Сава у Кини

1. Одлазак Саве Владиславића из Петрогpaga за Кину. — Владиславић на путу кроз Сибирију и у Пекинху. — 2. Пријем Владиславића код кинеског цара. — Његови описи Сибирије и извештаји о Кини. — 3. Тешкоће око закључења споразума и држање Владиславића. — Владиславић у међувремену зида у Сибирији град Троицкосавски и тврђаву Новотроицску, и у њој цркву Св. Сави Немањићу. — 4. Владиславић први разграничио Русију и Кину. — Значај његовог Буринског yговopa. — Сава Владиславић у кинеској историји.

Немачки филозоф Лајбниц, којег је цар Петар Велики лично посетио 1716 године у Торгау, толико је својим мишљењима утицао на овог владара да му је он дао огромну плату и почасну титулу Личног саветника за правна питања[1]. Од Лајбница је доцније Цар тражио разне савете за културну реформу његове државе, дотле у сваком погледу неорганизоване и непросвећене. По саветима Лајбница је Цар и основао Академију, подигао колеже, послао Беринга да пронађе пут између Азије и Америке, и најзад, екипирао посланство у Кини на челу са Савом Владиславићем, како каже сам Пекарски. Пошто је у међувремену умро Петар Велики, царица Катарина је убрзо затим послала за пуномоћног министра у Кини, већ раније одређеног грофа Саву Владиславића. Указ о овом постављењу изашао је 18. јуна 1725. Сава је био већ кратко време пре тог постављен и за Статског дјејствителног саветника.

Изгледа да је за ово постављење Саве Владиславића као амбасадора у Кини био већ крајњи час, пошто су биле избиле велике несугласице између Русије и Кине. — Између два највећа царства је вековима постојао трговински однос караванима. Сваке године је одлазио из Русије за Кину, преко Велике Тартарије, бескрајни караван са робом: разних крзна, тканина и накита. Крзна су била кастори и ермини, позлаћене коже, и бела али добра хартија. Кад је овај караван долазио на границу Монголије, са стране Кине су га дочекивали нарочити кинески комесари, који су даље водили караван о трошку императора, до престонице Пекинга. На пијаци се онамо за њих трошило, као и за њихове камиле, о трошку кинеске владе. Међутим, њима је било одређено три месеца да своју робу продају, или изврше размену робе. Кад је једном већ ово извршено, Кинези су враћали руски караван поново о свом трошку. — Караван је путовао из Москве зими, и враћао се после три године. Он је из Кине доносио робу свилену и памучну, злато, дијаманте, порцулан, итд. Трговци који су снабдевали овај караван, добијали су троструку зараду на своју робу.

Али баш у време Саве Владиславића као амбасадора у Риму, на далекој граници азијског Истока, пресекли су Кинези пут руским караванима, тражећи да се најпре уреди граница између две државе, пошто се до тог времена није знало тачно докле иде једна, a одакле почиње друга. Долазило је и до сукоба пограничних, због чега је искрсло и питање бегунаца, који су се из Кине склањали у руске области. — Караване, којим су 1720 године Кинези пресекли пут, задржао је неки Цун-Ли-Јамин, по жељи језуита, пошто је тим караваном, путовао и поглавица руске православне мисије за Кину...